Nakon jedne od brojnih tribina tokom septembra 2000. godine razgovarao sam sa prof.
dr Dejanom Jancom, sadašnjim ambasadorom SiCG u Madarskoj i saznao o aktivnostima
mladih demokrata neposredno nakon drugog svetskog rata.
U Novom Sadu, i Vojvodini uopšte, postojali su organizovani klubovi DO koji su
bili sastavljeni od malobrojnih pripadnika gradanskog sloja, studenata i ucenika.
Tih godina, kada su komunisti uspostavljali svoju diktaturu, oni su prakticno
u uslovima potpune ilegale pokušali da na raspisanim izborima izvojevaju pobedu
predratnih gradanskih stranaka, okupljenih oko Demokratske stranke na celu sa Milanom Grolom.
Tadašnja organizacija DO je po svoj prilici bila ozbiljan pandam SKOJ-u i naporima KPJ da nametne
jednoumlje i uspostavi svoja merila. Zato i ne cudi što su vec 1946.godine mnogi od ovih hrabrih mladica
i devojaka svoju mladost umesto na fakultetima i institutima završili u Titovim kazamatima.
Gospodin Janca mi je govorio o racijama, hapšenjima, lepljenju plakata pod policijskim poterama
itd.O ozbiljnosti rada naših prethodnika govori i cinjenica da je u mnogim Vojvodanskim srezovima
i opštinama pobedu na prvim i jedinim izborima odnela upravo DS, iako su uslovi rada bili nemoguci,
a demokratska procedura nezabeležena.
Od 1990 i uvodenja stranackog pluralizma pocelo je sa obnavljanjem rada opštinskih organizacija DS.
U Vojvodini, vec od samog pocetka uvidala se potreba za angažovanjem mladih ljudi, organizovanih
u posebnim klubovima. Vec po osnivanju odbora, na nagovor starijih, predratnih aktivista pocelo
se sa osnivanjem Klubova Demokratske omladine. Tako, sredinom 1994 nastaju klubovi u Novom Sadu,
Beceju, Vrbasu, Sremskim Karlovcima i Sremskoj Mitrovici.
Te 1994 godine, neki od naših aktivista, poznati po radu na novosadskom univerzitetu, organizuju
antiratne proteste sa “ženama u crnom”, a neki od njih uzimaju ucešce u antiratnoj pobuni u Senti i protestima u Subotici. Novembra 1994 pomenutim klubovima se prikljucuju novoosnovani klubovi u Pancevu, Kikindi , Subotici i Backoj Palanci te se i formalno osniva pokrajinski klub DO za Vojvodinu. Za prvog predsednika izabran je Mladan Kalajdžija iz Vrbasa.
1994-1996 godine su obeležene pionirskim pokušajuma rada DO(V).
Taj period obeležava stagnacija politickog života uopšte. To je vreme Bljeska, “Oluje”, Dejtona.
Svet diktatora proglašava “faktorom mira i stabilnosti”, opozicione partije koketiraju sa režimom,
ulaze u Vladu. Socijalisti agresivno, kao nikada do tada u Vojvodini, nastupaju u lokalnim samoupravama.
Privredu potpuno stavljaju pod svoj uticaj, a svako opoziciono nastupanje, iako suptilno, surovo suzbijaju.
To je vreme neprekidne cetvorogodišnje vlasti crveno- crne koalicije.
Od opozicionih partija koje su kadre da pokrenu demokratizaciju sa mrtve tacke postoje dve. SPO i DS.
Prva, uljuljkana u svojoj lažnoj velicini, uživljena u ulogu najvecih opozicionara, a druga nedovoljno
omasovljena i teritorijalno rasprostranjena da predvodi. No, cetiri godine prolaze i režim raspisuje izbore.
Dolazi zima 1996-1997.
Te zime opozicija nailazi na svoju zrelu fazu. Naš pokojni predsednik je otkrio javnosti Srbije da
režim može biti svrgnut samo masovnim protestima stranaka, sindikata, udruženja gradana i pojedinaca.
Nastupaju poznati dogadaji. Ostavivši lokalni nivo po strani valja napomenuti da je Miloševicev režim
izbore za pokrajinski parlament oranizovao tako da gotovo nije mogao izgubiti. U istoriji nezabeležena
praksa da u drugi krug idu tri kandidata primenjena je u Vojvodini. Rezultat poznat i ocekivan. Prilika koja se ukazala kradom izbora nije se smela propustiti. Javnost je morala reagovati a gradani odbraniti svoje primarno demokratsko pravo. Pravo na slobodan izbor. Omladina DO(V) u gotovo svim mestima pokrajine agituje, deli desetine hiljada letaka, pokrece proteste i cini okosnicu demonstranata na ulicama. Naši ljudi (jer organizacija SPO u Vojvodini gotovo da nije ni postojala) na celu sa novim predsednikom DOV Ljubomirom Kolarovim iz Sremske Mitrovice organizuju gotovo sve terenske aktivnosti koalicije “Zajedno”. Zapamcen je dolazak grupe naših aktivista u Beograd, koji su po hladnom vremenu relaciju od Novog sada prevalili pešice. Energija pokazana te zime nije uspela da iznedri potpunu pobedu ali je dugorocno ukazivala na put do nje. Što se tice mladih, oni su stavili do znanja na kojoj su strani. Socijalistima, ubuduce, nije ni padalo na pamet da na mlade gledaju u ma kom vidu, osim kao na neprijatelje. Krajem 1997 omladina je sprovela antiizbornu kampanju “Budi hrabar, reci - dosta”, koja je u potpunosti uspela, jer na teritoriji Vojvodine u cuvenih 6 krugova izbora ni jedan put nije izašla vecina glasaca. Kratak period, tokom te akcije, na celu vojvodanske omladine se nalazila Julija Julina iz Backe Palanke. Iste godine za novog predsednika pokrajinskog kluba izabran je Boško Bursac iz Novog Sada. U vreme njegovog predsednikovanja PK DO nije uspeo da odgovori izazovima i gotovo dve godine nije imao znacajnije aktivnosti. Ali u tom periodu mnogi lokalni klubovi su veoma dobro radili. Organizovane su brojne tribine, osnivane mnoge NVO (u skladu sa vizijom dr Zorana Ðindica) i što je, verovatno, najbitnije organizovane prve masovnije edukacije u Kušicima i na Tari. Kasnije ce se videti da su upravo polaznici ovih seminara cinili stub aktivnosti, vodili DO, osnivali lokalne organizacije “otpora” i u svakom drugom smislu prednjacili u opozicionom delovanju
1998. godinu obeležavaju aktivnosti koje su imale za cilj da objasne gradanima svu suludost režima koji se spremao da citavu naciju izloži tepihu bombi i suprotstavi se civilizovanom svetu. Jedan dogadaj ilustruje neshvatljivu hrabrost koju smo u tom periodu posedovali. Oktobra 1998, kada je potpisao sporazum sa Holdbrukom, diktator je u svoj svojoj silini odlucio da malo prošeta svojim vilajetom. Tako je jednog dana obišao jedan vojvodanski gradic. Nakon obilaska izvesne fabrike uz najvece moguce obezbedenje prošetao se po trgu mašuci svojim pristalicama, koje su mu oduševljeno klicale. Slucaj je hteo da on i predsednik Vlade Marjanovic produ pored galerije u kojoj se okuplja DS i ostala tvrda opozicija. Uz zaprepašcenje lokalnih funkcionera SPS koji su trckali da ga usmere na drugu stranu Miloševic je mahnuo i nama unutra. Nacelnik policije je tiho sa skupljenim rukama gestikulirao, moleci nas da ne pravimo probleme. Iz galerije su svi otpozdravili mahanjem ali na neki drugi nacin. Jedan aktivista je istrcao sa kofom vode i cetkom i poceo da pere trotoar kojim je prošao diktator. Njegovi su ga opkolili tako da ne vide šta se dešava. Masa koja mu je klicala, naglo zanemi i posle nekoliko trenutaka on rece ”Miran ovaj vaš grad”. Miran, miran...
Hrabrost i želja za civilizovanim životom nije nas napuštala ni tokom bombardovanja. Ta tri meseca, u polulegalnim uslovima trudili smo se da sacuvamo organizaciju, razum i da se što manje plašimo. Da smo u tome uspeli dokazuje i cinjenica da smo vec u junu organizovali antirežimske proteste u Novom Sadu.
1999. bila je prelomna za DO Vojvodine. Te godine naša organizacija je uspela da se omasovi, kadrovski ojaca, izvrši brojne edukacije i izabere novo rukovodstvo. Novo pokrajinsko rukovodstvo na celu sa Dejanom Vrsajkovim iz Backe Palanke i predsednikom IO Bojanom Lelicem postiglo je za nekoliko meseci više nego sva dotadašnja rukovodstva u bilo kojem delu DO. Pored postojecih 12 osnovano je 25 novih klubova. Svaki predsednik kluba je obavezno prolazio više nivoa edukacije, a stvoreni su i timovi koji ce direktno biti vezani za pokrajinsku organizaciju, što do tada nije bio slucaj. Na univerzitetu nije bilo niti je moglo biti znacajnije aktivnosti a da naša organizacija u tome nije imala udela. Sve ove rezultate pokrajinski klub je postigao oslanjajuci se gotovo iskljucivo na svoje snage. Lokalni klubovi su organizovali stotine manifestacija za potrebe ”Saveza za promene”. Citava organizacija je licila na jedan dobro organizovani mehanizam, a entuzijazam je kolao na sve strane.
No availableIstorijsku 2000. godinu nemoguce je sagledati sa ovako male distance, a da ucesnik najbitnijih zbivanja ostane nepristrasan. Stoga se nadamo da niko nece zameriti ako o ulozi DO u svim dogadajima napišemo neku neobjektivnu rec. Pre svega, trebalo bi napomenuti da su sve aktivnosti "Otpora" u Vojvodini imale u vecini opština predznak DO. Naši aktivsti su cinili vode Otpora u preko 70% opština, a u mnogima su i sami predsednici KDO vodili ovu organizaciju. U maju smo organizovali 3 seminara, preko 40 performansa i objedinjeni protest zbog preuzimanja studija B. Tokom jula i avgusta je organizovano na stotine tribina, 9 edukacionih kurseva, kursevi za kontrolore izbornog procesa, podrška CeSID-u i drugim NVO. Organizovali smo performanse u svim opštinama. Oblepili celu pokrajinu plakatima Otpora i DOS-a, potpomagali pojedinacne buntove studenata, profesora i ucenika. Aktivisti DOV su ucestvovali u organizaciji svih mitinga DOS, vodili kampanju od vrata do vrata, kojom prilikom je obideno i propagandno obuhvaceno oko 600.000 domacinstava u Vojvodini. Organizovan je i odlazak u Beograd - pešice.
No available U septembru je uradeno toliko akcija da ih je nesvrsishodno nabrajati. Potrebno je reci da su mladi cinili veliki broj kontrolora na birackim mestima, da su cinili najveci broj aktivista, da je DO Vojvodine bila najorganizovanija snaga u pokrajini i da je njen doprinos pobedi ogroman. U svakom slucaju veci od ma koje druge organizacije koja je u ovom smislu delovala. Smatra se da su samo naši aktivisti podelili preko 3 miliona komada letaka i drugog propagandnog materijala. Rezultat nije izostao. Od 120 poslanickih mesta u Skupštini Vojvodine naša koalicija je osvojila 118 mandata !!! Slicno je bilo i sa izborima na drugim nivoima.
No availableDa bismo odbranili izbornu volju od 24.09 - 05.10 organizovali smo svakodnevne proteste u celoj Vojvodini. Organizovali studente, gimnazijalce, podigli preko 30 blokada na putevima.
5. Oktobra smo, kao i citava nacija, ucestvovali u zadavanju konacnog udarca režimu. Neki od nas su bili na svojim zadacima u lokalu, neki u Novom Sadu, neki su organizovali prevoz do Beograda, a najveci broj je direktno ucestvovao u dogadajima u centru prestonice. U novembru te godine u 18 klubova organizujemo akciju za smenu vrha DB-a i kompromitovanih clanova prelazne vlade. Decembra te godine, kada su osim DS svi uljuljkani u slavama uspeha, po hladnom vremenu radimo terensku kampanju za izbore za republicku Skupštinu. Mnogi od nas vode edukacije kontrolora, bivaju posmatraci i gotovo jedini lepimo plakate, delimo flajere i sl. Rezultat poznat - dvotrecinska vecina za DOS.
No available Januara 2001 naša struktura je vec toliko razvijena da je neophodno što cešce oranizovati medusobne susrete. U tu svrhu od februara organizujemo Savete, koji su za razliku od prethodnih, bili višednevnog karaktera. Ostali su u secanju Saveti u Vrbasu, Beceju, B. Palanci, Zrenjaninu, Kikindi, N. Beceju, Somboru. Na njima smo osim tekucih, organizacionih pitanja bili u stanju da se pozabavimo edukacijom, razmenama iskustava i informacija. Uveli smo pravilo da se nakon sastanka organizuju druženja sa lokalnim aktivistima i mladima uopšte. To je uslovilo novo omasovljavanje i generacijsko i kadrovsko osvežavanje clanstva. Dobili smo novu energiju, a ljude koji su svoj rad motivisali borbom protiv režima podržali smo novim ljudima koji su motivisani Demokratskom strankom i radom u njoj. To nam je dalo novi kvalitet i novi polet. Ovo je vreme kada DOV ima 39 organizovanih klubova.
2001. je bila prva godina na vlasti. To je bio veoma uspešan period. U svakom klubu pojedinacno, a i na pokrajinskom nivou, organizovane su tribine za raznim sadržajima, sportska takmicenja, vršili smo mnoge edukacije za clanstvo i po prvi put za gradanstvo. Pojašnjavali smo gradanima uslove tržišnog života, pokušavali da objasnimo negativne tendencije i da održimo optimizam iz oktobra 2000. Maja te godine organizovali smo sveobuhvatnu akciju povodom 100 dana Vlade “ Pitajte Vladu Srbije”, koja je bila veoma uspešna. Taj mesec smo posvetili i jacanju strukture PK DO, pristupili regionalnoj šemi i svkodnevno prikupljali informacije o tome šta se dešava u svakom klubu. Ovo je vreme edukacije. No availableDesilo se, tako, da je jedan od seminara organizovan oko Vidovdana, kada je Miloševic isporucen tribunalu za ratne zlocine. Nas 50-tak je netremice pratilo zbivanja. Cak smo i predavanja prekinuli. Kada je naš pokojni predsednik doneo sudbonosnu odluku da se diktator isporuci i tako prelomio evropsku buducnost Srbije u pozitivnom smislu desilo se ogromno oduševljenje. Ipak nije bilo lako doneti takvu odluku kada su svi protiv nje, a javnost nenaklonjena. Jedan inostrani bracni par koji je odseo u istom hotelu je, shvativši ko smo, odmah narucio šampanjac, cestitavši nam tako na hrabrosti i odlucnosti. Kasnije smo bili dovoljno bezobrazni da na glavnom novosadskom trgu, nas dvadeset, popušimo po jedan tompus, pokazujuci tako, koliko nam je drago zbog isporucenja. Aludirali smo na njegovu hladnokrvnost i nonšalantnost, kada je uz tompuse donosio najtragicnije odluke za našu zemlju. Leto te godine pamtimo po seminarima na Kopaoniku i u Donjem Milanovcu. U svim klubovima organizuju se turniri, ekološke akcije i humanitarni rad. Septembra 2001 dacima prvacima smo poklanjali skroman paket pribora za ucenje i rad. U vecim gradovima pomažemo rad stranke sa clanstvom.
No available U oktobru, na konferenciji PK u Srbobranu biramo novo rukovodstvo. Za predsednika biva izabran Rade Vasiljevic iz Zrenjanina, za potpredsednike Momir Zaklan iz Subotice i Marko Mrazek iz Novog Sada. Za predsednika IO izabran je Radovan Strugar iz Kule koji je na tom mestu proveo izvesno vreme. Za potpredsednika DO izabran je Vladimir Petkovic iz Beceja. Kasnijim izmenama na celo IO je došao Radovan Bajatovic iz Vrbasa. Novo rukovodstvo se trudi da održi postojeci nivo rada, a akcenat daje boljoj komunikaciji medu klubovima, a eksplicitno se daju smernice o obaveznom marketinško-medijskom propracanju aktivnosti. Upravo ove cinjenice karakterišu rad omladine... U ovom periodu štampa se i deli veoma mnogo samostalnih letaka DO(V), što iziskuje napor i materijalno obezbedenje. Takode, nebrojeno akcija odradeno u saradnji sa cetralom omladine, i “mrežom 20”.
Pocetkom 2002 održavaju se izbori za Konferenciju DO. Tom prilikom imamo svog kandidata, i naši aktivisti ucestvuju aktivno u kampanji. Ostala nam je upamcena divna saradnja sa klubovima u Nišu, Kragujevcu i Kraljevu. Iako nismo uspeli, doprineli smo u mnogome stabilnosti organizacije i ucinili sve da najkvalitetniji kadrovi DO budu na vodecim mestima u njoj.
Ucinili smo, a i dalje cinimo sve da negativne tendencije i nezdravo shvatanje politike nikada više ne bude dominantan nacin mišljenja.
Tokom ove godine intenzivirani su naši susreti i saradnja sa inostranim organizacijama. Budimpešta, Sofija, Segedin i Temišvar su samo neke od destinacija koje smo posetili i sklopili konkretne aranžmane za saradnju.
Leta ove godine održali smo kamp na Tikvari, pored Backe Palanke, na kojem su nam dragi gosti bili prijatelji iz ostalih regiona. Održana je i akcija “Exitstencija ili Koštunici”, koja je medijski veoma uspela. Inace, citav ovaj period karakterišu brojne aktivnosti na razoblicavanju antireformskih snaga i njihovih napora da zemlju vrate van tokova civilizacije. Tokom jeseni i pocetkom zime 2002 godine unutar IO stvoreni su veoma mobilni timovi kojima je zadatak da periodicno obilaze sve klubove na teritoriji Vojvodine. Ovi timovi su opravdali svoje formiranje jer su postigli to da centrala DOV u svkom momentu ima informacije o zbivanjima u svakom klubu ponaosob. Primetno je, takode, da su ovi timovi uslovili višestruko bolju komunikaciju izmedu omladinaca i starijih kolega, kako na lokalnom, atko i na globalnom nivou, što je i bio cilj i potreba. U ovom periodu izradena je i sveobuhvatna baza podataka u kojoj posedujemo sve podatke potrebne za politicki rad. Podatke o svakom clanu, clanovima koji su studenti, o lokalnim politickim strukturama i t.sl. Treba reci i to da nikada u istoriji naše organizacije nije bilo više kontakata i više poseta lokalnim klubovima nego što je to sada slucaj.
O periodu proteklih šest meseci (2003) necemo govoriti, jer ne postoji dovoljno vremensko odstojanje da bismo o njemu govorili na sveobuhvatan nacin. Ono što svakoga zaprepašcuje i vapi za pisanjem jeste mucko ubistvo našeg dragog predsednika dr Zorana Ðindica. Iako svakodnevno o tome razmišljamo nemoguce je objasniti koliko nas to pogada i koliko je taj zlocin atak na našu buducnost, na zdrav razum; na sve što je zdravo, moderno i civilizovano.
No availableSigurni smo u jedno. Ova zemlja nikada nece biti u prilici da covek takve velicine ponovo bude na njenom celu. Licnost tog kalibra se ne stvara uobicajeno. Njega stvara vreme u kojem stvara, njegovu hrabrost inspirisale su turobne scene propadanja, njegovo obrazovanje i inteligenciju uslovila je istorija. Pamet koju je genetski nosio, milje koji ga je nacinio šarmantnim, ovozemnim i punim razumevanja za sve što se dešava samo su neki od uslova za stvaranje takve licnosti. Bilo je potrebno hiljade delova sitnog mozaika spojiti u jednu sliku pa da se stvori Zoran. I zato nikada više niko nece biti u prilici da se izgradi u takvu velicinu, cak i ako mu vreme, ljudi i dogadaji budu išli u prilog.
Poražavajuca cinjenica da je ubijen od strane svog antipoda, najgoreg dela ljudskosti i razuma, uslovljava našu odlucnost da pravcem koji je jedino Zoran umeo tako jasno da vidi, nesebicno stremimo. Hvala mu što nas je upoznao sa nadom!
Ovom prilikom se zahvaljujemo svim našim aktivistima, koji su uspeli da DO(V) izgrade u jednu veliku, koherentnu i stabilnu organizaciju. Posebna zahvalnost pripada Ljubi, Mladanu, Skaletu,Tamari, Bošku, Radici, D e k i j u, Leki.
